На прагу пролећа

Овај период се може назвати својеврсним прелазом, након чега почиње оживљавање у подводном свету. Међутим, већ у фебруарској одмрзавању, чује се и осети дах пролећа. И мада је сада у нашој средњој траци смрзнуто, ујутро се већ могу чути јасне „сенке“ сиса. Ово су први знакови почетка, ако не и пролеће, њене пробе. Тачно се последњих година догађа да се усред сунчаног и топлог априла цијанотични облаци изненада увуку, важно надувају и почну пљуштати мокри снег, толико да два дана заредом нећу имати одмор у својој кући. Чим сам очистио уличицу од куће и перона на капији, одмах се смрачује и с неба почиње да сипа снег, где је свака пахуља скоро песница. А такве сњежне пахуљице прскају се сасвим за разлику од новогодишњих, пахуљастих безважних сњежних пахуљица које су се, вртјели, пале на земљу.

У фебруару, отапање зергелникса долази, може се рећи, вруће време

Штука се већ почиње померати и ловити. Она више не стоји поред зеленог шљака, прекривеног пијавицама, и прилично активно и свесно корача одређеним стазама до места на којима ће бити заседа, јер ово није ловац на корале попут смуђа, већ предатор. И овде је важно пронаћи начине његове миграције у ловишта или сама ловачка места. Штавише, за разлику од децембра и јануара, када је риболов завршен у један час поподне, може доћи чак и до вечерњих излета штука у овом периоду. Сјећам се да смо мој отац и ја направили ископ на острву и прво ископали јаму. Било је тешко радити заједно у томе и тако смо се замењивали. Слободна смена отишла је до штала, изложених испред острва на првом широком каналу. Обично су хватали свеж мамац и мењали га на трсицама зерголића. Већ у сумрак отац је морао да иде до носача. Испрва је био лијен, говорећи шта да сада ради, свеједно, штука није узела у то доба, али онда је ипак одлучио да крене.

Убрзо се вратио с двије штуке, од којих је једна тежила девет килограма. Тамо иза плитке косине у којој су стабла стајала је једна мала шупљина, такођер плитка, али међу монотоним крајоликом дна дубине два метра у овој шупљини била је два и по метра. И овде, као да се у капији између једне косине и равномерне дубине, појавио вечерњи штук, готово у сумрак. Овакви вечерњи изласци штуке карактеристични су за фебруар, мада не на свим местима. Ако говоримо о шумским језерима, онда се датуми вечерњих излаза премештају у март. То је због чињенице да су у фебруару многа тресетна шумска језера у, тако речено, потпуној суспендованој анимацији. Од рибе клечи само мали орах, па чак и то је спор. Али март може да вам пружи незабораван риболов штука на таквим језерима.

Једног дана почетком марта, чини се, трећег дана, мој пријатељ и ја дошли смо до таквог језера, у ствари да ухватимо перје и удахнемо у ваздуху борове шуме. Болно прозирно звони у овим шумама, мирише на терпентин и одмрзнут рузмарин, само одмерен хумор бора чује се под притиском ветра и глас гарана је: "круна-цоол ...". Овде у самоћи постоји нека тиха радост, ако неколико дана живите сами у дубоки. Али тада овде није било ископавања. Изградићемо је много касније, на веселом песковитом брежуљку близу језера, близу ушћа глуве реке.

А онда сам једва наговорио Сергеја да оде до језера. Његови аргументи били су ми јасни, кажу, идите у пустињу, тамо нема трага, а од рибе су ухваћени само перјеви. Све је тако, али као да сам нешто осетио убедио сам другове.

Лутали смо кроз снег до језера готово до појаса у снегу. Изашли смо до потока поред стазе и седели на кутијама - како бисмо задржали дах. Између тога, пробушио сам рупу и ... почео носити једно за другим перкуте, и то не само ситнице са једним и по прстима, већ и веће примерке. А онда је моја линија уопште прекинута. Тада Сергеј није могао да поднесе: сео је са штапом у близини. Нисмо имали времена да се осврнемо, али већ је било време увече. Живи мамац је пун. И одлучио сам да ставим носаче, мада је већ било прекасно, а ми овде раније никада нисмо ухватили штуку, коју је Сергеј притиснуо. Али ја и даље стављам опрему у трску и ближе ушћу реке.

Ноћ су одлучили да проведу у говорници без крова, где је огњиште било између грубих кревета. Припремили су дрва за огрев, запалили, мало попили и одлучили да оду до језера без ичега. Кад смо отишли, чинило се да је парада 1. маја започела: заставе дјевојачких девојака вијугале су около ...

Тако смо два дана ухватили штуку, од којих је једна била тежина седам килограма, а друга је пресјекла риболовну линију.

Саветујем вам да прочитате:

Геар Сториес

Од Мормисха до жохара - један корак

Свако улови рибу на свој начин